Na današnji dan 1832. godine, rođen je najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih slikara 19. veka Đura Jakšić.

Ipak, anegdota objavljena 1934. godine u “Moravskom glasniku” koji se čuva u Istrojskom arhivu za Pomoravlje u Jagodini, a koja je gotovo nepoznata i nema je u brojnim knjigama o Jakšiću, govori da pesnik u Ravanicu nije bio dobrodošao.

Kako piše tadašnji urednik “Moravskog glasnika” B.D. Nikolić, Đura je manastirskom bratstvu priređivao neprijatnosti, posebno kada bi bio pijan. Zbog toga se događalo da mu manastirske kapije budu zatvorene ispred nosa.

Jednom je arhimandrit Ravanice Nikodin procenio da je pesnik dobro “zagrejan pićem”, pa mu nije dozvolio da uđe u manastirsku portu.

Pošto to nije bio prvi put da starešina manastira bude neljubazan prema njemu, Đura je rešio da mu se osveti.

“Nije dugo prošlo, a Đura se ponovo pojavio u Ravanici i to trezan”, piše “Moravski glasnik”. Otvorio je manastirsku knjigu i zauzeo važan stav, jer je dolazio po nalogu viših crkvenih vlasti da “izvrši vanredan pregled kase i rada arhimandrita ravaničkog”.

Jakšić je prilikom jednog odlaska u Beograd uspeo da na praznom polutabaku hartije udari pečat više crkvene vlasti, tekst pisma napisao je sam, a izvrnutim rukopisom falsifikovao je potpis jednog činovnika..

Pored toga, ništa neobično nije bilo što je baš Đura određen da “izvrši vanredni pregled kase”, jer se taj posao poveravao i učiteljima, objašnjava urednik “Moravskog glasnika”, uz napomenu da mu je to ispričao arhimandrit Makarije.

“Čitajući pismo, arhimadrita poče oblivati hladan znoj. Ali, poznajući Đuru i njegovu slabost, arhimandrit je znao da će se, ako mu ponudi da ostane duže u Ravanici, Đura brzo napiti i da do ‘vanrednog pregleda kase’, neće doći”.

” Đuro, sedi malo”, reče mu ljubazno, “znaš, imam da zavedem još nekoliko novčanih dokumenata, pa ćeš posle toga moći da obaviš posao”. Đura je prihvati, pa su iz arhimandritovih prešli u druge odaje.

Pošto je bilo vreme ručku, poslužen je najpre rakijom, zatim izvanredno dobrim ručkom, a potom je, kao što sledi svakom revizoru, Đura poslužen najboljim manastirskim vinom.Služio ga je i arhimandrit.

Pred mrak kada se Đura dobro napio i zaboravio zbog čega je došao u Ravanicu, arhimandrit ga izvede iz porte i pokaza mu put za Ćupriju. Uzalud se Đura opirao što posao nije završio.

Dugo posle toga Đura nije dolazio u Ravanicu, a kada je sledeći put došao objasnio je arhimandritu da je došlo do toga da baš on, Đura Jakšić, bude određen za vanrednog revizora kase manastira Ravanice.

To je, kaže pisac teksta u “Moravskom glasniku”, izgleda izgladilo odnose, pa je Đura posle toga češće dolazio u Ravanicu i tamo se lepo osećao.

 

Izvor: Novosti.rs / Tanjug

 

Komentari

comments