Da li ste znali da su prve gejše zapravo bili muškarci?

Zapravo, do 16. veka goste japanskih čajdžinica zabavljali su muškarci, takozvani taikomoći ili hokan, a onda su došle gejše.
Koreni profesije gejši potiču još iz Edo perioda (1603-1867), kada su gejše zabavljale muškarce na putu za četvrt crvenih fenjera u Jošivari u Tokiju. Prostitucija je bila legalna u to vreme, ali profesija gejši jasno se razlikovala od prostitucije.
U prošlosti su takođe postojale i muške gejše. Muških gejši je sredinom ’30-ih bilo 470, ali ih je sada samo četiri. Oni sada imaju komične nastupe sa šalama i sviranjem šamisana između nastupa ženskih gejši.
Danas su gejše isključivo pripadnice ženskog pola, izuzev pripadnika Taikamočija, od kojih su danas samo tri grupe registrovane u Japanu, uglavnom po javnim kućama, te se razlikuju od tradicionalnih gejši.
Gejše su bile uobičajena pojava u XVIII i XIX veku. One postoje i u današnje vreme, ali njihov broj stalno opada.
Gejše nastaju u tradicionalnom društvu Japana koje nije dozvoljavalo otvorenu komunikaciju između muškaraca i žena. U Japanu, žena je imala svoje malo carstvo, svoje domaćinstvo, o kome je morala da vodi računa i decu čije joj je vaspitanje bilo povereno u potpunosti.
Položaj žene u Japanu nije bio ni malo povoljan jer ona nije posedovala ličnu slobodu. Kao obična žena, bila je dobrovoljno zatvorena u kuću i potpuno zavisna od svog muža, a kao gejša, mogla je da se obrazuje, uči, druži sa muškarcima.
Gejše nisu bile prostitutke i to je jedna od zabluda koje je doneo prodor zapadne kulture u Japan i širenje znanja o do tada tajanstvenom Istoku. Japanska gospoda tog vremena, imala su istančaniji ukus od ostalih i drugačija shvatanja uživanja i bili su veliki poštovaoci lepote i tradicije.
Japanska tradicija izuzetno obrazovanih žena, koje su za basnoslovne sume novca zabavljale bogatu klijentelu – nestaje. Glavni razlozi su modernizacija društva i ekonomski pad, kao i sve manje mogućnosti za njihovo obrazovanje i usavršavanje.
Gejše, žene zabavljačice koje za basnoslovne sume novca pevale, plesale i učestvovale u dovitljivom razgovoru na večernjim zabavama, polako izumiru. U Japanu je 1920. godine živelo više od 80.000 gejši, a danas ih nema više od 2.000. Svet mističnih žena opstaje još samo u Kjotu, i to u distriktu gejši.
Odevanje Gejši:
Gejšino lice je belo, a samo su karmin i senke oko očiju jarkocrveni. Beo puder pokriva njihovo lice, grudi i vrat, međutim, potiljak ostaje otkriven u obliku slova “W”.
Početnice se oblače sa mnogo više detalja od starijih gejši, sa dugim i šarenim kimonima. Kako sazrevaju, gejše nose jednostavnije dizajne i ne nose više belu šminku, osim u specijalnim prilikama.
Danas u Japanu mlade žene nisu toliko zainteresovane da se bave ovom autohtonom japanskom tradicijom. Radije će se odlučiti da uživaju u čarima i slobodama 21. veka. Društvo se do te mere modernizovalo da ni roditelji više ne prodaju svoje ćerke da postanu gejše. Ovaj pad se pripisuje opadanju interesovanja za tradicionalnu umetnost, pojavu karaoka, kao i drugih, prostijih vidova zabave.

 

Izvor: Opušteno.rs

Foto:Youtube (Printscreen)

Komentari

comments