U zavisnosti od toga na čiji račun najradije zbijate šale, moguće je da otkrijete mnogo toga o vašoj ličnosti i međuljudskim odnosima, ali i o sklonostima ka različitim psihičkim stanjima.

Ljudi su tokom istorije različito doživljavali humor. Stari Grci su smatrali da služi za izražavanje nadmoći, pa je Aristotel tvrdio da humor izvire iz zapažanja tuđih nedostataka, a Platon da se smejemo tuđem neznanju. Na njih se nadovezao Tomas Hobs, engleski filozof iz 17. veka, koji je ocenio da strast smejanja nije ništa drugo nego iznenadno ushićenje zbog opažanja sopstvene izvrsnosti u poređenju sa tuđim slabostima.

Nemački filozof iz 18. veka Imanuel Kant pronašao je srž humora u inkongruentnosti – nesuvislosti ili neskladu – između onoga što očekujemo i onoga što opažamo. Kantovo zapažanje o humoru kao isticanju nesuvislosti i podudarnosti u nekoj situaciji ima podršku mnogih današnjih psihologa.

Iako se danas divimo šaljivcima, ponekad ne razumemo motiv njihove duhovitosti i ne prepoznajemo njihovu pravu ličnost. Duhovitost nije nužno pokazatelj vedrine i optimizma, niti razvijenih društvenih veština, upozorava prof. Rod Martin, psiholog sa Univerziteta u Zapadnom Ontariju.

Dok humor radi zbližavanja olakšava međusobno povezivanje ljudi i ojačava homogenost zajednice, napadni humor potkopava tuđe samopoštovanje i isključuje iz grupe onoga ko je predmet šale. Takođe, postoji i humor usmeren protiv samog sebe, kojim pojedinac zabavlja druge kao klovn u nadi da će ga oni prihvatiti, pa makar i zato da bi mu se smejali.

Ljudi se razlikuju po stilu humora u svakodnevnom životu, a svaki stil ima različite posledice kao rezultat. Rod Martin i Patricija Doris su 2003. godine odredili četiri osnovna stila humora i utvrdili kakav je tip ličnosti sklon kom stilu humora.

Humor radi povezivanja

Ovaj stil je namenjen stvaranju osećaja zajedništva između dvoje ili više ljudi. Takav humor je uvek blag i dobronameran, a cilj mu je ublažavanje napetosti i jačanje povezanosti između prisutnih. Tema šale je obično situacija u kojoj se sagovornici nalaze ili neki aktuelni događaj sa kojim su svi prisutni upoznati, a može se ticati i međusobnog odnosa sagovornika.

Ljudi koji se služe humorom radi povezivanja važe za srdačne, dobroćudne i vedre osobe pa su poželjni u društvu. Šarmiraju, pričaju viceve, puni su iskričavih dosetki i podižu raspoloženje. Istraživanja pokazuju da je kod njih zabeležen najniži nivo depresije i teskobe, da su najuspešniji u sklapanju novih prijateljstava i u podsticanju efikasnosti na poslu. I poslodavcima se, dakle, isplati da u svojim redovima imaju takve osobe jer će tako porasti produktivnost.

Ismevanje tuđih nedostataka

Postoje ljudi koji su skloni napadnom humoru. Oni se redovno okomljuju na člana grupe, najčešće na nekoga ko je prisutan. Napadni stil humora uključuje zadirkivanje, prigovaranje, ismevanje i isticanje tuđih nedostataka.

Ponekad je taj stil zabavan, ali samo u malim dozama i ako ne zadire u bolne tačke onoga ko mu je meta. Ali ako je povod za šalu nečiji nedostatak na koji žrtva ne može da utiče ili ako je cilj nekoga isključiti iz grupe, onda je takav humor društveno neprihvatljiv. Istraživanja pokazuju da tom stilu u većem procentu pribegavaju natprosečno agresivne osobe i da je među napadno duhovitim ljudima veći broj muškaraca nego žena.

Smeh za vedriji dan

Za ljubitelje ovakvog humora svojstveno je da baš ne mare kako drugi doživljavaju njihovu “duhovitost”, a ako im neko prigovori da svojim rečima nekoga vređaju, oni se obično pravdaju time da se samo šale. Ipak, ni napadni humor nije uvek nemoralan, ako je usmeren protiv podlosti političara ili šefa koji nije dobar. Ljudi koji trpe nepodnošljivog rukovodioca često sebi olakšavaju život tako što ga potajno ismejavaju.

Smeh na sopstveni račun

Dok se neke “šaljivdžije” okomljuju na druge da bi se sami osetili bolje, postoje ljudi koji zbijaju šale sami sa sobom ili prihvataju da se drugi šale na njihov račun. Pobornici tog stila humora su svesni nekog svog nedostatka i služe se humorom kako bi ublažili oštricu tuđih kritika ili podsmeha.

Cilj takvog humora jeste pokušaj zbližavanja sa drugima i priključivanja grupi, makar u neravnopravnom položaju. Budući da u svakoj grupi ima ljubitelja ismevanja na tuđi račun, ovakav pojedinac im dođe kao naručen. Ne izaziva im osećaj krivice jer im se sam ponudio i ne buni se, ali retko biva potpuno prihvaćen i ne važi za posebno simpatičnu osobu.

Prof. Nikolas Kuiper sa Univerziteta u Zapadnom Ontariju ističe da često šaljenje na sopstveni račun ili dobrovoljno izlaganje tuđem ponižavanju ruši ionako nisko samopoštovanje i potkopava duševno blagostanje. Kod pojedinaca sa ovom vrstom stila studije su zabeležile natprosečnu stopu depresije i anksioznosti kao i teškoće pri ostvarivanju intimnosti.

Život kroz ružičaste naočare

“Život ne treba shvatati ozbiljno jer niko se iz njega nije živ izvukao”, ovo je dosetka koja sažima smisao humora na račun života. Ovaj stil humora služi za bolje nošenje sa izazovima, distanciranje od stresa i lakše podnošenje apsurda svakodnevice. Ovakav humor može biti usmeren na bilo koju tešku životnu situaciju koja se pronalaskom smešnog elementa može učiniti prihvatljivijom.

Ljudi koji ovako reaguju ostavljaju utisak ležernosti i otpornosti na teške životne situacije. To su oni za koje kažemo da vide svet kroz ružičaste naočare. Istraživanja su utvrdila da su to po pravilu optimistični i otvoreni ljudi koji nisu skloni depresiji i anksioznosti.

Iako je ovaj stil sadržajno različit od humora radi povezivanja, i on jača spone između članova grupe. Ljudi sa takvim shvatanjem života su popularni u društvu jer svojim pristupom podižu moral i retko su potišteni ili uzrujani. Kad im se dogodi nešto neobično ili uznemirujuće, njihova perspektiva im omogućava da ublaže stres i ubrzo ponovo stanu na noge.

Humor kod dece

Kod dece smisao za humor ukazuje na normalan umni razvoj. Deca pokazuju prve znake smisla za humor u prvih pet nedelja života, kada počinju da se smeškaju na golicanje i grimase rodbine. Stručnjaci su utvrdili da postoje različiti tipovi smeška za različite nadražaje – golicanje izaziva jedan tip osmeha, a pravljenje grimasa drugi. Smeh se javlja u petom mesecu života, što je za roditelje, deke i bake pokazatelj detetovog blagostanja.

Humor znači zdravlje

Osmeh i smeh još nisu dokaz smisla za humor, ali su elementi budućeg izražavanja humora. Kako deca rastu, sve češće se smeju ili smeškaju, reagujući na tipično smešne situacije. Između 19. i 24. meseca počinju da razlikuju namerne od slučajnih grešaka, nelogičnosti ili nesuvislosti, što je sledeći korak u razvoju smisla za humor.

Moderni psiholozi su uglavnom saglasni da je nesuvislost ono što čini situaciju smešnom ili šalu koja je opisuje. “Nešto je smešno onda kad se događaj ne poklapa sa očekivanjem onoga što bi trebalo da se događa”, kaže dr Barni Bajns, psiholog sa američkog Univerziteta Itaka.

Da bi nesuvislost izazvala doživljaj smešnog, potrebno je da je prepoznamo kao namernu. Nije isto ako neko namerno “piše” gumicom ili pije iz prazne čaše i ako neko to radi nesvesno. Obe situacije sadrže element nesuvislosti, ali će dete već od drugog rođendana shvatiti da nehotična nelogičnost nije smešna.

Odsutnost humora kao dijagnoza

Smetnje u razvoju smisla za humor ukazuju na mentalne poremećaje. Jedno istraživanje je pokazalo da oboleli od šizofrenije slabije shvataju šale u poređenju sa zdravim ispitanicima. “Šizofrenija često onemogućuje povezivanje tačkica i razumevanje asocijacija. A humor ima mnogo veze sa asocijacijama”, poručuje autor istraživanja dr Džozef Polimeni sa kanadskog Univerziteta u Manitobi.

S druge strane, ljudi sa bipolarnim poremećajem, poznatim i kao manična depresija, imaju normalan smisao za humor. “Postoji velika razlika u sposobnostima razumevanja humora između ljudi sa šizofrenijom i onih sa bipolarnim poremećajem.”

“Budući da su ova dva poremećaja po simptomima slična i često izazivaju zbrku, test razumevanja humora mogao bi biti alat za postavljanje tačnih dijagnoza. Ako je smisao za humor netaknut, pre će biti reč o bipolarnom poremećaju nego o šizofreniji.” Ljudi sa poremećajem iz spektra autizma imaju vrlo jedinstven odnos prema humoru: razumeju kako on funkcioniše, ali ga ne doživljavaju emocionalno, nego intelektualno. Mnogi od onih koji imaju navedene poremećaje imaju vrhunske matematičke i logičke sposobnosti. One omogućavaju raspoznavanje humora, ali bez emocionalne reakcije koja uobičajeno prati doživljaj humora.

Smehom do blagostanja

Kada nam je nešto smešno, čini nam se da su svi problemi i brige, barem u tom trenutku, daleko od nas. Upravo je to navelo istraživače na pretpostavku da nešto tako prijatnokao što je iskustvo humora mora doneti blagodeti celom organizmu.

Zaista se pokazalo da često doživljavanje smešnog iskustva odagnava depresiju i anksioznost i jača imunitet, što štiti od raznih bolesti, uključujući srčane i zloćudne bolesti kao i osteoporozu. I smeh, koji često prati humor, ima blagotvorne učinke na zdravlje.

Smeh podstiče proizvodnju endorfina, grupe hemijskih materija koje donose mentalnu i fizičku prijatnost i istovremeno ublažavaju bol. Takođe, smeh pomaže u regulisanju rada srca i snižavanju krvnog pritiska. Kada je smeh propraćen kašljem, pročišćava pluća. Ako vas trenutne okolnosti ne nadahnjuju na smeh, obogatite ih komičnim elementima i uživajte u humorističnim sadržajima u obliku filmova, štampe, knjiga i internet klipova. Što više budete upijali humor, to ćete lakše pronalaziti smešne pojedinosti u svojoj stvarnosti i više se smejati. A već i dvadesetak sekundi iskrenog smeha pomaže zdravlju koliko i tri minuta na spravi za vežbanje.

 

Izvor : lovesensa

Komentari

comments