Kad se bilo gde, u regionu, pojavi Moamer Kasumović, ljudi prvo pomisle – vidi Damira iz serije “Lud, zbunjen, normalan”. Iako mu je uloga najnormalnijeg iz čuvene porodice Fazlinović donela veliku popularnost, on je svih ovih godina – a Damira glumi od 2007. – radio još toliko toga vrednog pažnje. Spremajući se za razgovor s njim, naišla sam na podatak da je nekad bio jako stidljiv i da ga je bilo sramota da nekoga upoznaje. Istog trenutka sam da ću intervju početi pitanjem – zahvaljujući kome ili čemu ste postali dovoljno smeli da krenete na Akademiju?

– Zahvaljujući samome sebi. Svaki čovek, duboko u sebi zna da vredi, da je dobar u nečemu. Međutim, našu kreativnost i slobodu guše tradicija, vaspitanje, moral… Usađuju nam se razne skrupule i načini ponašanja, bez vođenja računa o nama kao individui, kao nekome ko ima vlastite želje i stremljenja. Uspeo sam da se tome oduprem i da krenem ka onome što volim. Tada sam sebi rekao – ili ćeš dozvoliti sebi da budeš ono što jesi, što voliš i tako biti srećan ili ćeš pustiti da društvo upravlja tvojim htenjima i životom, te tako biti jedan od million.

■ Da li je stidljivost imala veze sa činjenicom da ste imali samo četrnaest godina, kada ste se iz rodnog Bijelog Polja preselili u Sarajevo i počeli da živite sami?
Mislim da je, za mene, upravo to bila “inicijalna kapsula” za borbu kroz život. Iako imate svu ljubav i pažnju roditelja, ipak ste na neki način prepušteni sebi. Sami donosite odluke, od onih najjednsotavnijih (šta danas za ručak) do onih ozbiljnijih.

■ Postoje li segmenti života u kojima se danas, bar na trenutak, javi ta nekadašnja stidljivost?
Naravno, ona je deo mene. Nisam navalentna osoba i u privatnom životu ne volim da se eksponiram. Možda ovo što govorim žvuči kao oksimoron, s obzirom na posao kojim se bavim. Običo je tako u najobičnijim situacijama, kao što je prilazak devojci i sličnim

■ Na jednoj konferenciji ste devojkama i mladićima u publici rekli: „Koliko god vam ljudi govorili da ste divni i tetošili vas – ne verujete im. Verujete sebi i preispitujte se“. Koje situacije su zaslužne, pa ste došli do ovog zaključka?
Nisu u pitanju situtuacije, već konstantno preispitivanje sebe i svojih mogućnosti. Mi danas živimo u svetu u kojem se upeh teško oprašta i prihvata, jer je sistem tako uspostavljen. “Ne talasaj” – krilatica je koja to jako dobro objašnjava. Naravno, uvek govorim iz vizure svog posla. Ljudi su postali toliko sebični da, jednostavno, svako svakoga smatra konkurencijom i zbog toga sebično čuva znanje samo za sebe, a bez njegovog deljenja nema uspeha ni pojedinca, ni grupe. Ovo se odnosi na sve branše. Svedoci smo hiperprodukcije diploma, ali ne i znanja, što je veliki problem. Zato je bitno da se čovek konstantno preisituje i da je stalno svestan sebe i svoga delovanja u odnosu na druge.

■ Malo je muškaraca odraslo uz tri sestre. Da li su vas razmazile, budući da ste jedini brat?
Niko bolje brata ne može da razume od sestre. One mu daju apsolutnu i nesebičnu ljubav. Čovek koji ima sestru je blagosloven.

■ One su zaslužne što ste rano upoznali “žensku ćud”. Da li ste se češće pitali “što žene filozofiraju, kad mi muškarci to jednostavno rešimo” ili zaključivali da “žene imaju neku svoju, ali ispravnu logiku”?
Svaka logika je ispravna samo je bitno da li nam je logična i da li je shvatamo… 🙂 Verujte, muškarci i ako ostavljaju utisak jednostavnih jedinki, znaju biti jako komplikovani. Žene imaju mnogo jači instinkt za preživljavanje i život uopšte i to ih vodi. Možda se neko neće složiti sa mnom, ali je tako. Ljudima je glavna vodilja iskonski gen, stvaranje porodice, nastavak vrste.

Izvor: LEPOTA I ZDRAVLJE, BRANKICA TRESKAVICA
Foto: SEVER ZOLAK

Komentari

comments